Trgovina ljudima

Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

ŠTA JE TRGOVINA LJUDIMA?

Trgovina ljudima je globalni fenomen koji pogađa sve zemlje – zemlje u političkoj i ekonomskoj tranziciji, nerazvijene zemlje i zemlje u razvoju, zemlje u ratu i postkonfliktne zemlje, koje se pojavljuju kao zemlje porekla i tranzita žrtava, kao i ekonomski razvijenije zemlje koje se pojavljuju kao zemlje destinacije.*

 

  • Termini „zemlja porekla“, „zemlja tranzita“ i „zemlja destinacije“ nisu apsolutne kategorije – jedna država može, u konkretnim slučajevima, imati različite uloge. Takođe, ekonomska razvijenost i bogatstvo zemlje destinacije se ne mogu posmatrati nezavisno od situacije u zemlji porekla.

 

Trgovina ljudima podrazumeva prodaju i kupovinu, tj. držanje neke osobe u cilju njene eksploatacije, kao i sve druge radnje koje mogu biti deo tog procesa (npr. prevoz, skrivanje, čuvanje i sl.). Do eksploatacije uvek dolazi i eksploatacija se uvek održava upotrebom sile, pretnje, prevarom, zloupotrebom ovlašćenja i/ili zloupotrebom teškog položaja, otmicom ili na neki drugi način. Kada se radi o trgovini decom, nije važno koje sredstvo je upotrebljeno, tj. govorimo o trgovini ljudima iako nije bilo elemenata pretnje, prinude, zloupotrebe položaja i slično. Takođe, pristanak žrtve na eksploataciju ne menja činjenicu da se radi o trgovini ljudima i da je to krivično delo.

 

Cilj trgovine ljudima je ostvarivanje zarade (ili neke druge koristi) kroz eksploataciju, bilo da se radi o seksualnoj eksploataciji, prinudnom radu, prinudnom prosjačenju, prinudi na vršenje krivičnih dela, ilegalnom usvojenju, prinudnim brakovima, trgovini organima ili nekom drugom obliku. Jedan od uobičajenih stereotipa je da trgovci ljudima svoje žrtve izlažu isključivo seksualnoj eksploataciji, te da su samo žene i devojčice ugrožene, a zanemaruju se drugi oblici eksploatacije, kao što je radna eksploatacija, čije su žrtve najčešće muškarci.

U ČEMU JE RAZLIKA IZMEĐU TRGOVINE LJUDIMA I KRIJUMČARENJA MIGRANATA?

Kod krijumčarenja migranata, cilj krijumčara je da zaradu ostvare tako što će jedno lice ilegalno prebaciti preko jedne ili više međunarodnih granica uz pristanak osobe koja se krijumčari. Trgovci ljudima zarađuju kroz eksploataciju žrtava tokom dužeg vremenskog perioda. Dok krijumčarenje uvek podrazumeva prelazak državne granice, trgovina ljudima može biti i internog/lokalnog karaktera, kada se čitav proces odvija na teritoriji jedne države. Ne postoji pristanak žrtve trgovine ljudima na eksploataciju, već se njena poslušnost i učešće u eksploataciji osiguravaju putem pretnji, prinude, prevare i sl. Za razliku od krijumčarenih osoba, koje mogu da idu gde žele kada stignu na destinaciju, tj. ne ostaju vezane za krijumčara, žrtva trgovine ljudima nema stvarnu slobodu kretanja.

 

Ipak, treba imati u vidu da su iregularni migranti u povećanom riziku od trgovine ljudima i tokom ilegalnog transfera, jer su u potpunosti zavisni od svog krijumčara, i kad stignu na željenu destinaciju, jer su zbog svog ilegalnog statusa prinuđeni da svoju egzistenciju obezbeđuju na crnom tržištu rada i nemaju nikakvu zaštitu.

 

U Krivičnom zakoniku Republike Srbije, nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi nalazi se među krivičnim delima protiv javnog reda i mira, dok je trgovina ljudima sankcionisana u grupi krivičnih dela protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom.

 

KO SU ŽRTVE TRGOVINE LJUDIMA?

Iako se neke grupe češće pojavljuju kao žrtve nego druge, činjenica je da žrtva trgovine ljudima može da bude svako – i muškarci i žene, i dečaci i devojčice, nezavisno od svog porekla, godina, nacionalne pripadnosti, obrazovanja, socijalnog statusa ili neke druge osobine.

 

Prema iskustvu, ne postoji profil žrtve, tj. karakteristike po kojima se žrtve trgovine ljudima nedvosmisleno izdvajaju, iako se češće radi o osobama iz marginalizovanog i depriviranog socio-ekonomskog okruženja, to ne znači da drugi ne mogu biti žrtve. Ono što se često pojavljuje kao zajednička karakteristika žrtava trgovine ljudima je prethodno iskustvo nasilja (nasilja u porodici, partnerskog nasilja i sl.). Kod osoba za koje nam je ovaj podatak poznat, njih čak 75,48% bilo je ranije, pre iskustva trgovine ljudima, izloženo nekom obliku nasilja (najčešće porodičnom).

 

Pročitano 203 puta

Ostavi komentar

Make sure you enter all the required information, indicated by an asterisk (*). HTML code is not allowed.

FOLLOW US

Social

© 2019 winkforhelp.org. All Rights Reserved. Designed By P77